ĐUBRENJE MALINE

U savremenoj proizvodnji đubrenje maline predstavlja veoma važnu meru, bez koje se ne mogu ostvariti veći prinosi i dobar kvalitet plodova. Značaj ove agromere utoliko je veći kada se zna da malina, uz kupinu, spada među voćarske kulture koje najviše troše hranljivih sastojaka iz zemljišta, jer svake godine obra­zuje veliki broj novih izdanaka i istovremeno donose obilan rod.

Malina uglavnom zahteva iste hranljive elemente kao i druge voćne vrste, ali se znatno razlikuje u pogledu količina pojedinih elemenata koje koristi. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su kalijum, azot i fosfor. Potrebe maline za ovim elementima zavise prvenstveno od njenog uzrasta, stepena produktivnosti, klimatskih uslova, gustine sadnje i sistema gajenja.

Količine i vrste đubriva koje treba upotrebiti za đubrenje malinjaka zavise od plodnosti zemljišta, obilnosti meliorativnog đubrenja i drugih osobina zemlji­šta. Uopšte uzevši, malini je najviše potreban kalijum, pa azot, a znatno manje fos­for. U malinjaku se takođe može javiti i nedostatak kalcijuma, magnezijuma, gvo­žđa, mangana, sumpora, bora i drugih elemenata, ali je to ređa pojava ako se za ga­jenje maline odabere pogodno zemljište i vrši redovno đubrenje organskim đubri­vima (stajnjakom, kompostom i dr.).

Međutim, nedostatak ili višak potrebnih hranljivih elemenata u biljei ili u zemljištu izaziva pojavu različitih simptoma fizioloških poremećaja, koji se veo­ma nepovoljno odražavaju na rast i rodnost maline, a nekada mogu i da limitiraju njenu proizvodnju.

U slučaju nedostaka makroelemenata i mikroelemenata u maline se najviše menja spoljni izgled listova i plodova (boja, oblik i veličina), smanjuje se rast iz­danaka i njihova rodnost, javljaju se kratke internodije, a uočljivi su i drugi simp­tomi.

Pošto se kalijum i fosfor sporo premeštaju u niže slojeve zemljišta, potrebne količine ovih hranljivih elemenata treba uneti dublje u zemljište prilikom izvođen­ja meliorativnog đubrenja, a u toku održavanja zasada đubrenjem svake godine na­doknaditi njihovu potrošnju u plićern sloju zemljišta. Ovo zbog toga što se posle sadnje maline više ne može vršiti duboka obrada zemljišta, jer bi se ko re nov si­stem maline stalno oštećivao.

       Suprotno kalijumu i fosforu, azot je veoma pokretlj iv i lako se ispira iz zem­ljišta, pa ga zato treba unositi posle podizanja zasada u više navrata tokom godine kada je malini potreban.

Za uspešno gajenje maline potrebno je da zemljište sadrži i velike količine organskih materija (humusa). Pošto su gotovo sva naša zemljišta siromašna u hu­rnusu, potrebno je da se nedostatak nadoknađuje đubrenjem organskim đubrivima za vreme pripreme zemljišta, podizanja zasada i u toku gajenja maline.

Đubrenjem organskim đubrivima postižu se višestruke koristi: poboljšava se čuvanje vlage, plodnost, struktura i makrobiološke aktivnosti zemljišta. Pošto or­ganska đubriva sadrže relativno malo biogenih elemenata (prosečno sadrže 0,5% N, 0,25% P₂0_S' 0,6%, K₂0, 0,5% CaO, 0,18'% MgO i 18% organske supstance), đubrenje samo njime nije dovoljno, pa ga treba kombinovati sa mineralnim đubri­vima.

Prilikom izbora vrste mineralnog đubriva za đubrenje zasada maline takođe treba imati u vidu i aktuelnu reakciju, odnosno pH -vrednost zemljišta. Tako na aluvijalnim i alkalnim zemljištima (kada je pH u zernljištu 7 i više) od azotnih đu­briva prednost treba dati amonijum-sulfatu, a na kiselim i slabo kise lim, (pH od 5 do 6,5) KAN-u i nitromonkalu.

Slično se ponašaju i fosforna đubriva. Superfosfat treba davati na alkalnim, a tomasovo brašno na kiselim zernljištima. Od kalijumovih đubriva, za đubrenje maline u rodu pogodniji su kalijum-sulfat i kompleksna đubriva koja ne sadrže hlor nego 40% -tnu kalijumovu so, jer hlor koji se nagomilava u zernljištu višego­dišnjom primenom ovog đubriva može toksično delovati na malinu.

Od kompleksnih mineralnih đubriva pokazala su se veoma pogodna "magni­fert" đubriva, koja pored azota, fosfora i kalijurna sadrže i magnezijum.

Utvrđivanje potrebnih količina hranljivih elemenata za obezbeđenje potpune i kontinuirane ishrane maline, kao i u drugih vrsta voćaka, obavlja se pomoću više metoda. Najvažnije su: ogledi s đubrenjem, hemijske analize zemljišta, folijarna dijagnoza na osnovu analize lišća i vizuelna metoda.

Malinu treba đubriti svake godine u više navrata. Broj i količina đubriva za­vise od više činilaca, a u prvom redu od uzrasta, stanja i izgleda zasada, stepena intenzivnosti gajenja, vrste đubriva, plodnosti i drugih osobina zemljišta.

ĐUBRENJE MALINE POSLE SADNJE

U prvoj godini posle sadnje malini treba obezbediti što intenzivniji porast korenovog sistema i većeg broja izdanaka za rod naredne godine. Stoga je malinu u prvoj vegetaciji (ako je obavljeno meliorativno đubrenje) potrebno prihranjivati samo azotnim đubrivima u dva do tri navrata, pošto joj je azot najviše potreban. Nenadić (1988) ističe da je u malinjaku već LI prvoj godini posle sadnje potrebno izvesti tri prihranjivanja nitromonkalom: prvo posle izbijanja (nicanja) izdanaka, drugo kada izdanci dostignu 30 cm i treće kada su dugački 60 cm.

Prihranjivanje se izvodi u uskim pantljikama duž redova (širine 70 do 80 cm). Za svako prihranjivanje upotrebljava se 80-100 kg KAN-a ili nitromonkala ili oko 50 kg ureje po hektaru. Bez obzira što se azotna đubriva lako rastvaraju i

      ispiraju u zemljištu, potrebno je da se odmah posle njihovog rasturanja izvede plit­ka obrada (prašenje) kako bi đubriva što pre dospela u zonu korena maline.

Uz prihranjivanje, redovnu obradu zemljišta i potrebne zaštitne mere u zasa­du maline, na dobrom zemljištu se već u prvoj godini obrazuje dovoljan broj razvi­jenih izdanaka, koji će u drugoj godini posle sadnje dati veoma visoke prinose, ko­ji prema Nenadiću (1988), mogu iznositi i do 90(% pune rodnosti.

ĐUBRENJE MALINE U RODU

U periodu rodnosti maline, od druge godine pa dalje, potrebno je da se u zasadu redovno svake godine obavlja osnovno đubrenje, prihranjivanje, a prema potrebi i dopunsko đubrenje preko lista.

Dugo je preporučivano, pa i sada se to nekada čini, da se osnovno đubrenje u za­sadi ma maline izvodi u toku jeseni. Novija iskustva, koja su stečena pri intenzivnijem gajenju maline, pokazuju da je iz više razloga praktičnije i bolje kada se osnovno đu­brenje obavlja rano u proleće, odmah posle izbora i vezivanja izdanaka za rod.

Za osnovno đubrenje koriste se organska i kompleksna mineralna đubriva (NPK), koja sadrže najviše kalijuma, manje fosfora, a još manje azota. Malina daje naj­bolje rezultate kada se đubrenje ovim đubrivima izvodi svake godine. Dosta dobri re­zultati se postižu kada se đubrenje organskim đubrivima vrši i svake druge godine.

Od organskih đubriva najbolje je da se upotrebi dobro zgoreli stajnjak. Kada se vrši đubrenje stajnjakom svake godine, upotrebljava se 15 do 20 tona po hekta­ru. Međutim, ako se stajnjak upotrebljava svake druge godine, onda su potrebne dvostruko veće količine. Đubrenje stajnjakom svake treće godine za intenzivnije gajenje maline ne bi se moglo preporučiti.

Za osnovno đubrenje maline, od kompleksnih mineralnih đubriva pokazala su se kao najpogodnija đubriva koja ne sadrže hlor (Cl), a imaju sledeći sastav i odnos hranljivih elemenata:

NPK - 10 : 12: 26 + 3% MgO ili, NPK - 8: 12 : 26 + 3% MgO ili, NPK-8: 16:24+3%MgOili, N PK - 7 : 14 : 21 i druga.

Za intenzivno špalirsko gajenje maline, pored primene svih ostalih agropo­motehničkih i zaštitnih mera, treba vršiti i obilno đubrenje mineralnim đubrivima, kao i đubrenje stajnjakom svake godine.

Količine pomenutih mineralnih đubriva koje se daju za osnovno đubrenje maline kreću se od 500 do 900 kg po hektaru, što prvenstveno zavisi od plodnosti zemljišta i stepena intenzivnosti njenog gajenja.

Predviđene količine stajnjaka i kompleksnog mineralnog đubriva treba isto­vremeno rasturiti duž redova u trake široke 1,0 m. Posle rasturanja đubriva vrši se malo dublja međuredna obrada zernljišta radi njihovog unošenja u zonu korenovog sistema.

Ovo đubrenje se izvodi azotnim đubrivima u periodu od kretanja vegetacije do početka berbe plodova. Najbolje je kada se prihranjivanje izvodi u tri navrata, i to rano u proleće (tokom marta) kada to vremenske prilike dozvoljavaju, zatim u

     periodu cvetanja maline i početkom berbe plodova. Ukupne količine azotnih đu­briva koje se upotrebljavaju za prihranjivanje po hektaru kreću se:

- amonijum-sulfat i nitromonkal, 21 % N, u količini od 400 do 500 kg ili

- KAN, 27% N, u količini od 350 do 450 kg ili

- UREJA (karbamid), 46% N, u količini od 200 do 250 kg.

Zasad maline podignut na lakom i plitkom zemljištu treba prihranjivati u 4 do 5 navrata i malo većim ukupnim količinama azotnih đubriva. U zavisnosti od - pR zernljišta treba izvršiti izbor đubriva za prihranjivanje. Rasturanje đubriva vrši se u trake duž redova kao pri osnovnom đubrenju.

Posebno treba istaći da se đubrenje maline azotnim đubrivima mora izvoditi veoma oprezno jer se prevelike količine azota, osobito u kišnim godinama, mogu nepovoljno odraziti na povecano truljenje plodova, njihov kvalitet i vreme sazrev­anja; jače lomljenje izdanaka, smanjenje otpornosti prema bolestima i nedovoljno sazrevanje izdanaka do pojave prvih mrazeva, što sve može znatno umanjiti prino­se maline.

Folijarno đubrenje izvodi se preko lista, a primenjuje se za brzu intervenciju prilikom pojave simptoma nedostatka nekog od makroelemenata ili mikro­elemenata. U ovom slučaju hranljivi elementi se prskanjem nanose na lišće, koje - ih brzo apsorbuje, a zatim biljka prema potrebi troši.

Primena folijarnog đubriva je jednostavna i ne iziskuje posebne troškove, jer se uglavnom obavlja istovremeno s izvođenj em prskanja protiv bolesti i štetočina. Pri t­ome se jedino mora voditi računa o redosledu pripremanja rastvora za prskanje, koji tr­eba da bude sledeći: voda + folijarno đubrivo + insekticid + fungicid.

Za dopunsko đubrenje preko lista treba koristiti kompleksna folijarna đubriva, koja pored najvažnijih makroelemenata i mikroelemenata sadrže i biljne hormone za stimulisanje porasta. Od kompleksnih folijarnih đubriva do sada su dali najbolje rezult­ate vuksal (Wuxal), bajfolan (Bayfolan), fertigal S-2, folifertil i sa!.

Folijarna đubriva proizvodi više naših fabrika, pa se lako mogu naći na tržištu.

Pošto proizvođači uz svako pakovanje ovih đubriva daju i posebno uputstvo o osobina­ma i načinu njihove primene, to se datih uputstava treba strogo pridržavati.

• Prethodna
• Sledeća