Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Proces i postupak proizvodnje vina kreće još u vinogradu i već na tom mestu počinju da se prave prve razlike u kvalitetu vina. Zato je pravilna proizvodnja vina u svim koracima jako bitna. U zavisnosti od toga na kakvom je mestu vinograd, kakva je njegova orijentacija prema suncu i stranama sveta, kakva je podloga na kojoj raste, koliko kiše godišnje pada na toj lokaciji, takva će i vina da budu iz tog vinograda. Skup svih tih faktora vinari jednim imenom zovu Terroir.
Reč Terroir uzeta je iz francuskog jezika i za sada se u srpskom jeziku ne nalazi adekvatan i dostojan prevod. Sam pojam Terroir kompleksna je konstrukcija poimanja vina kao proizvoda majke prirode i njenih uticaja. Terroir u jednom reči sažima sve uticaje različitih vrsta tla, nadmorske visine, položaja prema suncu i položaja i nagiba vinograda. Takođe, terroir uzima u obzir i visine temperatura, ekstreme i proseke, količinu padavina, brzine i smerove vetrova, ukupan broj sunčanih sati, učestalost [...]
Radi eliminisanja sezonosti u potrošnji stonog grožđa, grožđe se čuva kako bi se moglo u svežem stanju trošiti i u toku zimskih meseci. Grožđe svih stonih sorti nije pogodno za duže čuvanje pa se pre odluke o čuvanju ocenjuju elementi kvaliteta stonog grožđa namenjenog čuvanju. U zavisnosti od kvaliteta ono se može čuvati 3 do 6 meseci, izuzetno i do 8 meseci i tek nakon toga ponuditi tržištu radi potrošnje.Na taj način u potpunosti je eliminisana sezonost u potrošnji stonog grožđa pa se ono kao sveže može koristiti u toku cele godine. U zavisnosti od željene dužine čuvanja vrši se izbor sorti za duže odnosno kraće čuvanje.
Dužem čuvanju namenjene su sorte poznog i vrlo poznog vremena sazrevanja. Grožđe stonih sorti koje je namenjeno čuvanju mora imati niz pozitivnih osobina,koje moraju biti podložne malim prome nama. Sve promene na grožđu u toku čuvanja karakterišu se kao gubici. Ukoliko su gubici veći utoliko je ekonomska opra - vdanost [...]
Pre nego što se pristupi podizanju zasada maline, neophodno je da se izvrši temeljna analiza pogodnosti prirodnih, ekonomskih i drugih uslova za njeno gajenje. Tek na osnovu analize podataka o raspoloživirn površinama, pretkulturama, klimatskim, zemljišnim, terenskim i saobracajnim uslovima, zatim raspoloživoj radnoj snazi, mogucnostima plasmana i nameni proizvodnje, treba pristupiti izboru lokacije (parcele), sorti za gajenje, određivanju veličine zasada, organizaciji površine, pripremi zemljišta i podizanju zasada maline.
Prirodni uslovi (klima, zernljište i položaj) osnovni su preduslovi od kojih zavisi uspeh u proizvodnji maline. Stoga analiza prirodnih uslova za određenu lokaciju mora da pruži siguran dokaz o mogucnostima njenog uspešnog gajenja.
Prilikom izbora lokacije za podizanje zasada maline treba imati u vidu i kulture koje su prethodno gajene i kako je zemljište korišćeno na određenoj površini (parceli). Obično se zasadi maline podižu [...]
Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja a ređe druge.LESKOVAČKA dunja Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. U narodu je nazivaju dunjom, za razliku od vranjske dunje koju zovu dunjac. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi bujnost se smanjuje i mogla bi se označiti kao srednja.Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama (osim prema virusima). Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama.
Oblik ploda je jabučast, okrugao, ravan ili rebrast, krupan do vrlo krupan (200-500 grama).Pokožica ploda u punoj zrelosti je limunasto žuta, meso ploda je sitnozrno, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su posle berbe dobre [...]
Mušmula (Mespilus germanica) je manje listopadno drvo ili žbun. Najbolje rezultate postiže na plodnim, umereno vlažnim i blago kiselim do neutralnim zemljištima. Bolje od dunje podnosi krečna zemljišta, a na teškim i vlažnim zemljištima joj se skraćuje vek. Otporna je prema mrazu, cveta kasno, čak u maju. Razmnožava se semenom i kalemljenjem na generativne i vegetativne podloge. Generativne podloge za mušmulu su: beli glog, obična oskoruša, divlja kruška, mušmula i dunja.
Beli glog je najvažnija generativna podloga za mušmulu, dosta je raširena u Srbiji. Pogodna je kao podloga za suva, laka, krečna i plitka zemljišta. Srastanje podloge i vijoke je čvrsto, guka se ne obrazuje na spojnom mestu, a rast kalema je ujednačen. Neke plemenite sorte nemaju afinitet sa ovom podlogom pa se kao posrednik koristi obična mušmula.
Obična oskoruša se ređe koristi kao podloga za mušmulu iako ima dobar afinitet sa plemenitim sortama mušmule. Jedan od razloga je [...]
Gusta sadnja voćaka je osnov modernog voćarstva. Stabla manje bujnosti su preduslov za ranije prorođevanje i kasnije stabilno plodonošenje. Sa stablima manje bujnosti veći je prinos po jedinici površine i udeo plodova prve klase, dok sprovođenje berbe i rezidbe iziskuje manje radne snage pa samim tim i manji trošak po kilogramu proizvedenih plodova. Uslov za sadnju u gustom sklopu predstavljaju sadnice sa sortama okalemljenim na podloge male bujnosti poznatije kao patuljaste podloge (dwarfing rootstock). Kako smo kod jabuka već navikli na postojanje i veliku raširenost takvih podloga (podloga M9 i njeni klonovi), to kod kruške nije takav slučaj. Od podloga za krušku koje mogu nositi epitet „patuljasta“, kod nas se u manjoj meri koristi dunja MC, koja pored svoje dobre osobine da daje stabla i do 30% manje bujnosti nego dunja MA, ima i niz loših osobina kao što su: osetljivost na niske temperature I mala energija rasta koja u stresnim uslovima [...]
