Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Nisu svi organi vinove loze podjednako osetljivi prema dejstvu niskih temperatura. Prema tome, neki organi mogu stradati u različitoj meri, što prvenstveno zavisi od vremena kada se mrazevi javljaju. Otpornost loze prema niskim temperaturama može se definisati na sledeći način:
1. Osetljivost loze na mrazeve je slabija ukoliko je životna aktivnost manja i obrnuto.
2. Osetljivost loze prema mrazevima je najveća u toku zime.
3. U jesen posle opadanja lišća i u proleće posle kretanja vegetacije loza je veoma osetljiva i prema najslabijim mrazevima, dok zimi može da izdrži i do -30 °C.
4. U našoj zemlji postoji opasnost izmrzavanja loze od poznih prolećnih, ranih jesenjih i zimskih mrazeva.
Ispitivanja su pokazala da je opasnost izmrzavanja veća ukoliko je veća kolebljivost temperature posle perioda zimskog mirovanja. U našim uslovima loza postaje naročito osetljiva na niske temperature u februaru, ako posle tolijeg i sunčanog vremena nastupe hladnoće.
Inače, [...]
Marela je hibrid, trešnje i višnje, (S. Avium h S. Vulgars), te ima karakteristike i trešnje i višnje. Neki je ubrajaju u višnju, dok je drugi opisuju kao posebnu vrstu. Po habitusu plod više liči na trešnju, ali je aroma višnjina, tako je kvalitetniji i od jedne i od druge, te je vrlo cenjen za potrošnju u svežem stanju, kao stono voće i za preradu. Marele su autosterilne i interautosterilne, jer nemaju ujednačenu naslednu osnovu, dobro se oplođuju sa trešnjama i višnjama. Međutim, postoje sorte marela koje su delimićno autosterilne. Marele se međusobno razlikuju prema osobinama ploda, postoje marele sa krupnim plodovima i ružičastom pokožicom, koja je prozračna i kroz koju se vide žilice u mezokarpu, sok je bezbojan, kiseo, sa malo gorčine. I druge marele koje se zovu slatke višnje, liče po svemu na višnju, samo što su im plodovi slađi. Agrotehnika i pomotehnika marele je kao i kod višnje i trešnje.
Važnije sorte marele:
Kraljevska [...]
Cikade ili cvrčci su vrlo različite veličine, od velikih vrsta do jako malih. Vrlo su pokretljivi i mogu preleteti hiljade kilometara. Neke vrste se kreću skakanjem. Hrane se sisanjem biljnih sokova. Neke vrste prenose viroze i fitoplazme. Fitoplazmoze predstavljaju novoutvrđene i verovatno najneistraženije bolesti koje su na vinovoj lozi u Srbiji prisutne u velikoj meri. Najnovija istraživanja potvrdila su širenje najde - struktivnije fitoplazme vinove loze Flavesscense doree FD koja prouzrokuje bolest poznatu kao zlatasto žutilo vinove loze. Insekatska vrsta - cikada Scaphoideus titanus je nova štetočina u vinogradima Srbije i jedini je poznati prenosilac fitoplazme Flavesscense doree. Štete koje zbog ove bolesti trpe vinogradari širom Srbije još nisu do kraja sagledane. U selima Aleksandrovačke Župe u poslednjih 15 godina iskrčeno je čak 800ha proizvodnih vinograda.
Stručnjaci su predvideli niz mera zaštite i prevencije u cilju spreča- vanja širenja glavnog [...]
Šarku šljive prouzrokuje virus šarke Plum pox potyvirus. Karakteristični simptomi se javljaju na listu i plodu. Simptomi na lišću su u vidu bledozelenih pega, prstenastog oblika, sa tamnijom površinom kružnog oblika u sredini. Pege na listu mogu biti pojedinačne ili u većem broju. Simptomi se jasno ispoljavaju neposredno posle potpunog razvitka lista, a tokom leta postaju manje jasni. Zaraženi plodovi su neukusni, žilavi, meso se teško odvaja od koštice, sazrevaju ranije od zdravih plodova i opadaju. Stepen ispoljavanja simptoma na plodu je u zavisnosti od osetljivosti odnosno tolerantnosti sorte. Kod tolerantnih sorti (čačanska rana, čačanska lepotica, stenlej) dolazi do ispoljavanja simptoma virusnog oboljenja na listu, jačeg ili slabijeg inteziteta, ali nema značajnog uticaja na prinos i kvalitet plodova. Kod požegače koja je vrlo osetljiva skoro svi plodovi opadnu pre punog zrenja, nisu za upotrebu u svežem stanju, a ni za dalju preradu. Virus se [...]
Dugoročni ciljevi oplemenjivanja domaće šlive su stvaranje novih sorti najbolje prilagođenih agroekološkim uslovima umereno kontinentalne klime, otpornih prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši, otpornih prema virusu šarke šljive i prouzrokovača ekonomski značajnih bolesti. Institut Čačak je vodeća institucija u oplemenjivačkom radu ove voćne Institut za voćarstvo Čačakvrste, koji je pored već i u Evropi priznatih i raširenih sorti kao što su Čačanska rodna, Čačanska lepotica i Čača- nska rana, stvorile mnogo novih značajnih sorti šljive koje zavređuju pažnju proizvođača. U poslednjih devet godina Institutu za voćarstvo je priznato sedam sorti šljive i to: Boranka, Timočanka i Mildora (2004.godine), Krina (2005.godine), Zlatka i Pozna plava(2008.godine) i poslednja među njima NADA(2012.godine) nada4_m.jpgSorta NADA je nastala spontanom hibridizacijom američke sorte Stenlej (Stanley) i Rumunske sorte Skolduš. [...]
Zemljišta teškog mehaničkog sastava sadrže visok sadržaj gline i daleko su podložnija sabijanju u poređenju sa zemljištima lakšeg mehaničkog sastava sa više peska. Obrada zemljišta nudi samo kratkoročna rešenja, a kao najbolja rešenja su preventivne mere koje sprečavaju sabijanje zemljišta.Upotreba pluga ili tanjirača, deluje na sabijanje zemljišta, a naročito ako se konstatno obrađuje u istom smeru, a što je još važnije na istu dubinu.
Sabijeno zemljište ima puno simptoma, a pouzdan znak sabijenosti predstavlja:
vidljivi tragovi točkova u usevu;
deformisano korenje (najčešće raste i razvija se horizontalno umesto vertikalno);
zadržavanje vode na površini zemljišta
povećana potrošnja energenata pri obradi zemljišta (potrebno više snage);
usporen rast biljaka (zbog vode i/ili hraniva);
smanjenje prinosa.
Najbolji lek za smanjenje sabijenosti je izbegavanje obrade zemljišta dok je ono prevlažno. Izbor oruđa obrade zemljišta predstavlja [...]
