Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Bolest je prisutna kako u evropskim vinogorjima tako i u našoj zemlji. Dobija na značaju sa intenzivnijom upotrebom sistemičnih fungicida i ređim tretmanima preparatima na bazi bakra, gušćim sklopom biljaka i intenzivnijom prihranom.
Simptomi bolesti se javljaju kako na lastarima tako i na listu a u nekim slučajevima bolest može da zahvati i višegodišnje delove čokota. Najlakše ih prepoznajemo u proleće jer je kora obolelog lastara sivo-bele boje a u njoj se nalazi veliki broj crnih tačkica. Često je takav lastar tanji od zdravog a sa njega se kora lako odvaja. U vinogradu se bolest javlja prvo na pojedinačnim čokotima pa se kasnije širi na ostale u zasadu i u slučaju ne preduzimanja mere zaštite bolest se širi i na starije lastare i višegodišnje delove čokota. Takvi čokoti kržljaju i daju male prinose lošeg kvaliteta. Na listu se javljaju crne pege oivičene žutom bojom a često dolazi i do deformacije i cepanja liske.
Kod jačeg napada problem [...]
Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranjivo voće, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine, ugljenehidrate, mineralne i aromatske materije, vitamine. Osim velike upotrebe u domaćem kulinarstvu, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farma-ceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji.Badem je najstarija kultura koja se počela uzgajati na našem području. Danas se badem najviše uzgaja u Italiji, Španiji, Grčkoj, Maroku, u Kaliforniji (SAD) i dr. U zemljama s oštrijom klimom nego što je sredozemna, kao i u suptropskom području, uzgoj badema je ograničen. Procenjuje se da je u svetu pod bademom oko 1.100 000 ha, od toga je polovina u Sredozemlju.
AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA UZGOJ BADEMA
Temperatura
Badem je heliofitna voćka i da bi postigao dobru kvalitetu zahteva mnogo svetla i topline u vreme dozrevanja plodova. Cveta već u februaru i njegovi nežni, osetljivi cvetovi propadaju zbog mrazeva i [...]
Trešnjina muva napada pozne i srednje pozne sorte trešnje. Leti od maja do kraja juna, imaga se lako mogu uočiti na lišću i plodovima za vreme toplih sunčanih časova. Imago se hrani na listu, a nakon 10 – 15 dana počinje sa poleganjem jaja.
Oplođena ženka teleskopski ubacuje jaja, larva se razvija, hrani mesom ploda i dovodi do crvljivosti plodova, čime umanjuje tržišnu vrednost ploda. Svaka ženka može da položi 60 i više jaja. Razvoj larve traje oko 30 dana, nakon čega se larva spušta u zemlju formira kokon, pretvara u lutku i prezimljava do sledeće godine. Sledeće godine izleće imago. Primećeno je da sledeće godine ne izleću sva imaga, već neka ostaju da prezime u kokonu dva, ili tri puta. Mere borbe podrazumevaju obradu zemljišta oko stabla kako bi se smanjio broj prezimelih jedinki. Postavljanjem lepljivih klopki u određenoj meri mogu smanjiti prisustvo trešnjine muve. Hemijske mere podrazumevaju primenu insekticida, preparati na bazi dimetoata, [...]
Zasade kruške od faze „mišje uši“ pa do cvetanja štitimo na osnovu fenofaza razvoja biljke, kao i stadijuma razvića kruškine buve. Kruškina buva je ekonomski najznačajnija štetočina u zasadima kruške pri intenzivnoj proizvodnji. Ona izaziva primarne štete ishranom, a sekundarne proizvodnjom velike količine medne rose koja otežava kako suzbijanje larvi tako i berbu, a takođe smanjuje i komercijalnu vrednost plodova.Kompanija Galenika Fitofarmacija preporučuje sledeće preparate za suzbijanje ove štetočine:· u fazi „mišje uši“ kombinaciju preparata Metod + Harpun + Fobos EC (0,2%+ 0,15% + 0,05%),· u fazi „belih balona“ kombinacija preparata Metod + Tonus (0,2% + 0,04%).· u periodu cvetanja preparat Akord Plus (0,3%).Zaštitu obavite kad vam vremenske prilike dozvole, sa dovoljnom količinom tečnosti u prskalici!Pre upotrebe bilo kog preparata obavezno je pročitati uputstvo i ponašati se u skladu sa [...]
Kineski dud je listopadni grm ili nisko drvo koje može da naraste do 7m. Lista i cveta u kasno proleće, nakon jabuka. Postoje muške i ženske biljke, pa su za stvaranje plodova potrebna oba pola. Cvetovi se pojavljuju u junu i zelene su boje i veličine graška, a muški cvetovi postaju žuti nakon što polen sazri. Biljka se oprašuje putem vetra. Plodovi su okruglasti, veličine 2-5cm, crvene boje sa 3-6 malih semenki, sazrevaju u jesen, dok u toplijim krajevima i kasnije. Plodovi kada su potpuno zreli, jako su ukusni. U hladnijim krajevima gde listovi ranije otpadaju, plodovi ostaju na stablu i izgledaju atraktivno, pa ponekad čak i pod snegom. Ova voćka je otporna na niske temperature (-20 °C). U toplijim krajevima, biljka je zimzelena.
Biljke se sade na sunčanim položajima sa razmakom 3x4m. U zasadu, zastupljenost muških i ženskih biljaka bi trebala biti otprilike 25% muških i 75% ženskih. Po izboru tla ova kultura nije zahtevna, ali preferira topla, dobro [...]
Kako ćete se grejati? Ako za to koristite DRVO pepeo nemojte bacati. Stručnjaci tvrde da, u izvesnom smislu ima uticaja na kvalitet voća, na bolju obojenost plodova i na njihovu slast. Tvrdo drvo daje tri puta više pepela nego meko! Pepeo je proizvod sagorevanja organske materije - drveta. Prema tome, on je neorgansko đubrivo nastalo sagorevanjem organske mase - DRVETA. U njemu se nalaze soli raznih minerala, a najviše soli kreča i kalijuma.
KALCIJUM pomaže da pravilno rastu i obrazuju se koštice, a
KALIJUM pomaže da se lakše obavlja prenos organskih materija prema plodovima i drugim organima koji rastu. Pepeo ima izuzetan značaj za smanjenje kiselosti zemljišta, kao i za popra - vljanje njegovih fizičkih osobina – strukture agregatnih čestica, čime se postiže rastresitost tla. On povećava propusnost vode, pa se tako izbegava prevlaživanje, a povećava i količina vazduha u tlu, poboljšavanjem poroznosti i aeracije zemljišta. Isto tako utiče i na prinos [...]
