Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova (Monilinia spp)U godinama u kojima zbog perioda hladnijeg vremena sa obilnim padavinama dolazi do produženog cvetanja u velikoj meri se povećava mogućnost infekcije.Štete mogu biti izuzetno velike. Simtpomi se ispoljavaju na cvetovima, letorastima, grančicama i plodovima. Inficirani cvetovi dobijaju mrku boju,suše se i opadaju. Sa inficiranih cvetova zaraza prelazi na grančice koje može prstenasto da zahvati. Iznad zahvaćenog dela dolazi do sušenja grančice. Trulež plodova se javlja tokom njihovog sazrevanja. Inficirani plodovi trule. Prve infekcije se dešavaju u fenofazi početka cvetanja. Infekcija cveta se najčešće dešava preko žiga tučka i to su glavne zaraze.Obično je potrebno 3-6 dana od ostvarivanja infekcije do pojave prvih znakova nekroze.Optimalne temperature za ostvarivanje infekcije ovim patogenom su u intervalu od 22-25˚C. Na ovim temperaturama dovoljno je da cvet bude vlažan 3-4 časa. Infekcije [...]
Pod voćnim vinom se podrazumeva proizvod dobijen alkoholnim vrenjem voćne šire ili voćnog kljuka (izmuljano voće), po postupku koji se primenjuje u tehnologiji za dobijanje vina od grožđa. Mere nege i čuvanja voćnih vina u osnovi su iste kao one koje se primenjuju za vina od grožđa. Vina od voća mogu se spraviti raznim postupcima u odnosu na koje se svrstavaju u: stona (suva), desertna, gazirana, šampanjska i specijalna.
U svetu se najviše voćnog vina proizvede u Francuskoj, a proizvođači i istaknuti potrošači voćnih vina sa dugom tradicijom su Nemci, Englezi, Austrijanci i Švajcarci. U Normandiji i Bretanji se, na primer, popije preko 400 l voćnog vina po glavi stanovnika godišnje, dok se vina od grožđa potroše svega oko 30 litara. U našoj zemlji ne postoji duža tradicija niti veće interesovanje za spravljanje ove vrste vina.
Hemijski sastav voćne šire nije stalan i pojedini sastojci znatno [...]
Под асанацијом подразумева се примена одређеног комплекса агромера било у старим, или без обзира на старост запуштеним засадима сa циљем да се исти доведу у стање редовне родности. Асанација се угла- вном изводи код воћних врста које имају дужи животни век и експлоатациони период (шљива, јабука, крушка) итд ,и траје 2-3 године док се засад не доведе у редовну родност. Да не би долазило до сушења и пропадања ових засада треба им помоћи применом одређених агромера, јер код неких људи постоји интерес за овим засадима.
Има људи који хоће да купе [...]
VEGETATIVNE PODLOGE POREKLOM OD DUNJE (Cydonia oblonga L.J
Prve vegetativne podloge od dunje stvorene su u periodu od 1920. do 1928. godine u Oglednoj voćarskoj stanici u Ist Molingu u Engleskoj. R. G. Hatton sa saradnicima je uočivši dobre osobine dunje kao podloge prikupio i izvršio selekciju tzv. anžerske dunje, izdvojivši "čiste klonove". Izdvojeno je 7 klonova dunje, koje su autori obeležili početnim slovom instituta u okviru koga su obavljena istraživanja dodajući svakom klonu slovo abecede od A do G. Tako su stvorene prve vegetativne podloge dunje: EM (East Malling) A; EM B; EM C; EM D; EM E; EM F; EM G. U našoj zemlji je dogovorom stručnjaka izbačeno slovo E u obeležavanju ovih podloga, te se one kod nas obeležavaju kao MA; MB; MC ... MG.
Dunja MA ima najveći značaj kao podloga za krušku i dunju u rasadničkoj proizvodnji. Odlično se ožiljava i dosta dobro ukorenjava. Otpornija je prema mrazu od svih vegetativno razmnoženih tipova dunje, izuzev [...]
Sadnja se može vršiti u jesen i proleće.Jesenja sadnja ima dosta prednosti u odnosu na prolećnu sadnju. Prednosti se sastoje u tome da biljke posađene u jesen imaju dovoljno vremena da se ukorene, i tako spremno dočekaju proleće i početak vegetacije. Jedini nedostatak jesenje sadnje je rizik od napada glodara i divljači u toku zime, ali se to može sprečiti tako što će se biljke zaštititi mrežom protiv glodara.Prolećna sadnja ima niz nedostataka, a ogledaju se u tome da biljke posađene u proleće sporije rastu u prvoj godini, moraju se zalevati, te je njihov prijem obično slabiji.U našim klimatskim uslovima idealno vreme za sadnju je mesec novembar do polovine decembra.
Postoje dva osnovna pravila rezidbe:1) Veoma kratka i kratka rezidba dovode do smanjenja prinosa grožđa po čokotu, jer se potencijalno najrodnija središna i vršna okca sa jednogodišnjeg rodnog lastara rezidbom odbacuju,2) Da bi se postigao veći prinos grožđa neophodno je pri redovnoj rezidbi, kod većine sorti, ostaviti lukove čija dužina i broj zavise od sorte, prosečne mase grozda i koeficijenta plodnosti, oblika i visine stabla čokota, naslona za lozu, uslova sredine i dr.
Postoje tri osnovna principa rezidbe vinove loze na osnovu kojih se reguliše visina prinosa i kvalitet grožđa, vegetativnog potencijala čokota, održavanje pojedinih delova na čokotu i oblik čokota u celini, kao i obezbeđenje dugovečnosti čokota.1) Prvi i osnovni princip rezidbe polazi od toga da su najrodnija prava-zimska okca na zrelim i zdravim jednogodišnjim lastarima koji su se razvili iz zimskih okaca prošlogodišnjeg kondira, luka ili reznika. Uvek su rodni dovoljno razvijeni [...]
