Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Malina se sadi od oktobra do aprila, samo ako je zemljište pogodno za rad i ako nisu niske temperature. Najbolje je malinu saditi u jesen, jer se izdanci do proleća prime i počnu normalno da se razvijaju i rastu. Pri prolećnoj sadnji primanje izdanaka je uvek slabije, a ako je proleće sušno, onda se mora obezbediti zalivanje, što poskupljuje proizvodnju.
Sađenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je od sađenja u proleće (ako je zemljište pogodno za rad a temperature nisu ispod tačke mržnjenja).
Mogu da su sade zreli i zeleni izdanci. Mnogo više se koriste zreli izdanci, dok se zeleni sade samo u vrlo pogodnim klimatskim uslovima ili u uslovima navodnjavanja, kada se želi da se neka sorta što brže umnoži, i sadi se u junu.
Uspešno gajenje maline umnogome zavisi i od pravilnog izbora izdanaka za sadnju. Ako se za sadnju upotrebe kvalitetni i zdravi izdanci, onda se postiže bolje primanje, brže obrazovanje novih izdanaka i stupanje zasada u rod, [...]
Под асанацијом подразумева се примена одређеног комплекса агромера било у старим, или без обзира на старост запуштеним засадима сa циљем да се исти доведу у стање редовне родности. Асанација се угла- вном изводи код воћних врста које имају дужи животни век и експлоатациони период (шљива, јабука, крушка) итд ,и траје 2-3 године док се засад не доведе у редовну родност. Да не би долазило до сушења и пропадања ових засада треба им помоћи применом одређених агромера, јер код неких људи постоји интерес за овим засадима.
Има људи који хоће да купе [...]
Aronija se može razmnožavati iz semena, reznica, čerupanjem iz žbuna i in vitro, u kulturi tkiva
Proizvodnja iz semena se radi tako što seme iz ploda izdvojimo isperemo na situ ili cedilu,seme se čuva na suvom mestu do oktobra. Tada se raširi po filter papiru, pokvasi, umota u rolnu i stavi u plastičnu kesicu pa onda u frižider gde stoji do marta sledeće godine. Tom prilikom obavi se stratifikacija na + 4-5 stepeni C tokom 4-5 meseci. U martu se seme seje u kontejnere u sterilnom supstratu za proizvodnju rasada i drži na toplom mestu. Niče za oko tri nedelje. Oko mesec dana posle nicanja mlade biljčice se pikiraju na veća rastojanja, npr. 10 x 10 cm, gde se neguju oko dva meseca, u otkrivenoj leji ili na polju. Tokom leta mogu da se rasade u rasadniku, uz obavezno navodnjavanje, gde će se obaviti prijem i rast sadnica do oktobra. U to vreme sadnice mogu imati 10 – 15 cm visine i trebaće im još jedna godina za rast u rasadniku do pristizanja za sadnju na [...]
Vodnjika je stroslovenski napitak. Zdrav napitak iz prirode po receptu naših predaka.Još od davnina su ljudi u svojoj okolini skupljali šumsko voće. Pored toga što su ga koristili u ishrani spravljali su ovaj blagotvoran napitak. Vodnjika je prirodni fermentisani napitak od šumskog voća. Ovaj napitak je pun vitamina, minerala, enzima, fermenata. Čika Bata iz Beočina koji mi je odao ovaj recept je doživeo duboku starost sa preko 80 godina je još uvek šetao po Fruškoj gori i skupljao šumske plodove. On ga zove eliksirom života.Naš recept je baziran na voću iz Fruške gore( šipak, drenjina, rnjina, glog, šumska kupina, šumska jagoda, divlja trešnja, divlja jabuka, divlja kruška, oskoruša..).Evo i recepta.Jedan kilogram šumskog voća staviti u stakleni balon. Dodati 10 litara izvorske zdrave vode i 100 grama meda ili žutog šećera. Balon prekriti gazom i staviti ga na toplo mesto pored peći. Šećer ili med se dodaju da bi se pokrenula fermentacija.Nakon [...]
Virus mozaika jabuke je rasprostranjen svuda gde se gaji jabuka i jedan je od najrasprostranjenijih virusa jabuke. On takodje zaražava i druge biljke kao što su šljiva, višnja, breskva, jagoda. Štete su najizraženije kod osetljivih sorti kao što su Zlatni delišes, Jonatan, Greni Smit i tada se simptomi javljaju na celoj krošnji. Međutim i takve biljke daju prinos, s tim što on može da se smanji i za polovinu.Simptomi su vidljivi u proleće na lišću jabuke kada se obrazuju jasno oivičene svetložute pege nepravilnog oblika. U početku se vide kao sitne pege, zatim kao mrlje nepravilnog oblika koje se pružaju crtičasto ili trakasto duž glavnih nerava. Bledožuta pega može usled izloženosti suncu da pređe u nekrotično tkivo. Jako zaraženo lišće opada pre vremena. Suzbijanje se svodi na proizvodnju zdravih sadnica. Nisu poznati prirodni prenosioci virusa pa se virus prenosi preko zaraženog materijala za kalemljenje. Stoga su i osnovne mere zaštite [...]
PROIZVODNJA GENERATIVNIH PODLOGA JABUKE
Generativna proizvodnja sadnica jabuke najstariji je način razmnožavanja. Prve jabuke razmnožene su semenom. Podloge proizvedene iz semena (generativno) nazivaju se sejanci. Njihova proizvodnja obuhvata: sakupljanje plodova i vadjenje semena; prosušivanje, klasiranje i čuvanje semena; ispitivanje klijavosti semena; jarovizaciju (stratifikovanje) i setvu semena; negu sejanaca i njihovo vadjenje, klasiranje i trapljenje.
Za proizvodnju generativnih sejanaca za jabuku treba koristiti seme iz plodova divljih jabuka. Da bi se dobili kvalitetni sejanci za potrebe rasadničke proizvodnje, potrebno je da se odaberu matična stabla divlje jabuke. Dobra matična stabla treba da su diploidna (2n = 2x = 34), dugovečna, umereno bujna, otporna prema mrazu, suši i izazivačima bolesti, rodna, da su im plodovi umereno krupni.
Pre podizanja matičnih zasada za proizvodnju semena, neophodno je ispitati [...]
