Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Čokoti se sade u parovima, na svakom se obrazuje po jedno stablo sa jednostrukom kordunicom. Kordunice su na dva čokota u paru usmerene u suprotnim pravcima. Parni čokoti se oslanjaju na zajedničku potporu. Prednosti sadnje parnih čokota su u tome sto je i pored relativno velikog broja čokota po hektaru (3.333) razmak ipak dovoljno veliki da bi se obrada zemljišta u redu i između redova lako sprovodila. U slučaju uginuća jednog čokota u paru, može se formirati kordunica za zamenu. Kao potpora služi relativno mali broj pritki: svega 1.100 po hektaru, jer se na jednu oslanjaju dva čokota. Sve to znatno smanjuje troškove podizanja vinograda.Sam uzgojni oblik ima niz pozitivnih karakteristika. Pre svega, pruža mogućnost opterećivanja čokota velikim brojem okaca, što pri dobrom đubrenju omogućuje postizanje visokih prinosa i u sorti koja ima sitne grozdove. Berba i rezidba se lako obavljaju, jer se sve operacije izvode u visini grudi. Zaštita od bolesti i štetocina [...]
Orah je uvek plenio svojim tajnim moćima. Mnogi mladi nasadi oraha, na žalost, propali su već u godini sadnje zbog nebrige njihovih gospodara. Najveća pogreška većine voćara je njihovo shvatanje da su, nakon što su posadili voćnjak „mirni“ za dugo vremena...Voćnjak strada zbog korova, divljači, glodavaca, bolesti, štetnika, tuče i ostalih vremenskih nepogoda.
Poslednjih godina je značajno porasla tražnja za sadnicama oraha u cilju podizanja novih plantažnih zasada .Na osnovu svih raspoloživih informacija rekli bismo - potpuno opravdano. Proizvodnja oraha je deficitarna, više od deset puta više uvozimo nego što ga proizvodimo, cena na tržištu je dobra, proizvodnja je akumulativna, imamo povoljne rejone za proizvodnju itd. Plodovi se lako i dobro čuvaju i transportuju. Orah ne zahteva intenzivnu hemijsku zaštitu, posebno novi sortiment, pa ovde možemo govoriti o zdravstveno bezbednim proizvodima. Plodovi se koriste u svežem stanju i za preradu, prvenstveno [...]
Malina je voćka u zasadima sa gustim sklopom biljaka i dobrom rodnošću izdanaka. Samim tim zahteva intenzivnu negu, pravilnu rezidbu, adekvatno đubrenje i drugo u održavanju zasada. Upravo od načina sprovedene nege direktno zavisi visina prinosa, kvalitet roda i dužina eksploatacionog perioda, odnosno celokupna ekonomičnost proizvodnje ovog voća. Nakon prolećnog proređivanja, vezivanja i skraćivanja jednogodišnjih izdanaka za tekući rod u redovnoj nezi itekako značajnu operaciju predstavlja uklanjanje prvih serija mladih izdanaka maline. Ovo su mere u zasadima koje bi trebalo izvoditi u 3 do 4 navrata i to od početka kretanja maline do kraja maja, odnosno u periodu kada ovi izdanci masovno izbijaju i intenzivno rastu, koristeći veoma povoljne uslove vodno-vazdušnog režima u ovom periodu godine. Na samo cvetanje, zametanje i sazrevanje plodova, ali i diferencijaciju cvetnih pupoljaka za narednu godinu jako utiče intenzivni porast „prevremenih“ izdanaka maline. [...]
Đubrenju vinograda se pristupa odmah po završetku vegetacije tj. posle opadanja lista i obavljenog zimskog prskanja preparatima na bazi bakra. Po obavljenom osnovnom đubrenju pristupamo i obradi zemljišta u našem zasadu.
Đubrenje vinove loze, u poređenju sa đubrenjem njivskih biljaka, predstavalja veći problem zbog žila koje prodiru duboko u zemšište. Dok je kod njivskih biljaka 80-90% korenove mase u površinskim slojevima zemljišta-dubine 20-25 cm, dotle je kod vinove loze glavna masa korena na dubini od 20-60 cm pa slabo pokretne elemente kao fosfor i kalijum treba uneti u dublje slojeve zemljišta, gde je korenov sistem i treba ih dodati na vreme da se mogu stabilizovati i spustiti u zonu korena i to zajedno sa vodom koje u zimskim mesecima ima po pravilu dovoljno. Količina đubriva za đubrenje zavisi od stanja vinograda, tipa zemljišta, ostvarenih prinosa prethodne godine itd.... Od đubriva se mogu upotrbiti stajsko đubrivo tj. stajnjak ili kompleksno mineralno [...]
Malinu napada veliki broj štetnih insekata. U našim uslovima najštetniji su malinina buba, gundelj, malinin prstenar, malinin staklokrilac, malinina muva golica, malinina mušica i rnalinina zelena lisna vaš.
MALININA BUBA tByturus tonientosa F)
Malinina buba napada cvetne pupoljke, cvetove i plodove maline. lnsekt prezimljava kao larva ili odrastao imago u zeljištu na dubini 10-25 cm. Insekt se pojavljuje sredinom aprila i hrani se cvetnim pupoljcima i cvetovima; krajem aprila se pari i sredinom maja polaže jaja u cvetovc i plodove maline. U plodu maline
razvija se larva i tri puta se presvlači dok ne odraste. Larva se hrani mladim plodovima, koji se stoga deformišu i zaostaju u porastu. Odrasla larva napušta plod i ubušuje se u zemljište, gde gradi kokone od zemlje. Početkom septembra larva se preobražava u odraslog imaga koji pravi kokone od zemlje u kojima prezimljava.
Odrastao insekt je slamastocrne boje s ovalno izduženim telom dužine 4- 4,5 [...]
Mirisu grožđa i vina uvek je pridavan veliki značaj. Otuda su sve traženije sorte sa blagim muskatnim mirisom i sve traženiji proizvodi od grožđa, a pre svega vino sa blagim ili izraženim muskatnim mirisom.
Mirisne materije grožđa - primarne ili formirane u procesu odležavanja - sekundarne, imaju značajnu ulogu u utisku o grožđu i vinu. Količina mirisnih materija u grožđu zavisi od brojnih faktora. Najvažniji su: genetska osnova sorte, klima, zemljište, stepen zrelosti grožđa i dr. Karakter i kvalitet mirisa su određeni prisustvom brojnih terpentiskih jedinjenja.
Prema nekim autorima postoji preko 350 muskatnih vinskih sorti, sposobnih da daju različite kvalitetne kategorije vina sa manje ili više izraženim muskatnim mirisom ali, u našoj zemlji danas se gaji manji broj. Sem muskatnih sorti i ostale imaju mirisne materije koje se ne mogu okarakterisati kao muskatne (npr Traminac, Sovinjon beli i dr).
U ovom tekstu ćemo Vas podsetiti samo na muskatne sorte [...]
