Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Dugoročni ciljevi oplemenjivanja domaće šlive su stvaranje novih sorti najbolje prilagođenih agroekološkim uslovima umereno kontinentalne klime, otpornih prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši, otpornih prema virusu šarke šljive i prouzrokovača ekonomski značajnih bolesti. Institut Čačak je vodeća institucija u oplemenjivačkom radu ove voćne Institut za voćarstvo Čačakvrste, koji je pored već i u Evropi priznatih i raširenih sorti kao što su Čačanska rodna, Čačanska lepotica i Čača- nska rana, stvorile mnogo novih značajnih sorti šljive koje zavređuju pažnju proizvođača. U poslednjih devet godina Institutu za voćarstvo je priznato sedam sorti šljive i to: Boranka, Timočanka i Mildora (2004.godine), Krina (2005.godine), Zlatka i Pozna plava(2008.godine) i poslednja među njima NADA(2012.godine) nada4_m.jpgSorta NADA je nastala spontanom hibridizacijom američke sorte Stenlej (Stanley) i Rumunske sorte Skolduš. [...]
PROIZVODNJA VEGETATIVNIH PODLOGA JABUKE
Da bi se u voćarskoj praksi osobine pojedinih sorti mogle verno da prenose (koje su po svojoj prirodi heterozigotne), mora se primenjivati vegetativni način razmnožavanja voćaka. Za unapredjenje i intenziviranje voćarske proizvodnje vegetativno razmnožavanje je bilo i sada je jedan od osnovnih činilaca, tako da se savremeno voćarenje ne može ni zamisliti bez ovog načina razmnožavanja. Dok je u slobodnoj prirodi generativno razmnožavanje opšta pojava, a vegetativno izuzetak, dotle je u voćarstvu sasvim obrnuto - vegetativno razmnožavanje voćaka je primenjeno masovno a generativno izuzetno. Najveći praktični značaj u razmnožavanju voćaka ima kalemljenje, koje se praktikovalo još pre naše ere, a naročito kod starih Feničana, Grka i Rimljana. Prema sigurnim istorijskim izvorima, stari narodi su naučili da se služe veštinom kalemljenja znatno pre nego što [...]
Prilikom podizanja plantaže oraha i male greške mogu da prouzrokuju velike štete ,koje se kasnije teško otklanjaju .Na šta treba obratiti pažnju? Ova voćka može se gajiti na zemljištima različite plodnosti. Ipak, najpo-godnija su duboka, rastresita, s dovoljno vazduha i vode. Takvi su černozem i aluvijalni nanosi. Kada je u pitanju ph vrednost ,orah uspeva na kiselim i alkalnim, ali najbolje na zemljištima neutralne reakcije. Alkalne soli NE podnosi. Ne treba da se sadi na zatvorenim položajima, jer postoji opasnost od izmrzavanja i pojave gljivičnih bolesti. Biraju se blagi nagibi izloženi povetarcu i severne strane, zbog manje izraženih promena temperature i kasnijeg početka vegetacije. Najbolje se primaju sadnice posađene u jesen, ali se zemljište mora pripremiti najkasnije do kraja septembra. Neophodno je vađenje i krčenje žila i svih biljnih ostataka, čime se umanjuje opasnost od truležnica korena u novom zasadu. Da bi se izbeglo zabarivanje, zemljište [...]
Evropa zahteva potpunu evidenciju upotrebe hemijskih preparata. Zato je bitno koje primeniti? Vrlo često se pitamo šta je protektivni, a šta je sistemični fungicid, ova dva pojma nisu sasvim jasna. Ako nisu jasna, kako se onda možemo odlučiti šta ćemo upotrebiti. Prvo smo imali na raspolaganju samo protektivne fungicide, prvo samo bakarne, a onda se na tržištu pojavio niz različitih organskih protektivnih fungicida. Već tada je običnom vinogradaru izbor bio težak. A dolaskom i sistemičnih izbor mu je još teži.
Na koji način deluju protiv peronospore ( a i ostalih gljiva ) s jedne strane protektivni i kakav je mehanizam delovanja sistemičnih fungicida?
Njihov mehanizam toksičnog (otrovnog) delovanja sasvim je drugačiji, pa otuda sledi i zaključak za šta da se odlučimo, dakle koji furigicid i kad da ga upotrebimo.
1./ Da prvo objasnimo kako deluju protektivni (zovu ih još i preventivni, profilaktički) fungicidi.
Mi njima obavljamo prskanje [...]
GENERATIVNE PODLOGE
Amelanchier sp. (merala) je srednje tolerantna podloga, kako prema niskoj tako i prema visokoj pH-vrednosti zemljišta. Sorte dunje okalemljene na njoj su vrlo male bujnosti. Ne formira izdanke. Sa sortama dunje ima osrednji afinitet. Otporna je prema bakterijskoj plamenjači, mikoplazmatičnom sušenju dunje i nematodama.
Crataegus oxyacanta L. (crveni glog) je srednje tolerantan prema niskoj i visokoj pH-vrednosti zemljišta, što praktično znači da nije probirač prema zemljištima. Toleriše i veću vlažnost zemljišta. Sa sortama dunje ima dobar afinitet. Okalemljene sorte su bujnog stabla (do 10 m visine), male bujnosti i dobre rodnosti. Srednje slabo formira izdanke. Otporna je prema bakterijskoj plamenjači, krvavoj vaši i nematodama.
Sorbus (domestica, torminalis) je osetljiv prema niskoj pH-vrednosti zemljišta, a srednje tolerantan prema visokoj. Srednjeg je afiniteta sa sortama dunje. Stablo je [...]
Najveći deo aromatičnih materija gubi se u toku vrenja voća. Šljiva - "modro" zlato se pretvara u rakiju. Najbitnije kod spravljanja voćnih rakija je očuvanje voćne arome karakteristične za voće od koga se rakija pravi. Da bi se očuvala voćna aroma kod rakija kao što su rakije od breskve, kajsije, šljive, kruške, šljive ... potre- bno je pridržavati se određenih uputstava i pravila u toku vrenja, destila - cije i čuvanja ovih proizvoda. Najveći deo aromatičnih materija gubi se u toku vrenja voća.
Takođe prisustvo stranih primesa, nečistoća, trulo voće i prisustvo koštica u voću narušava aromu već prilikom formiranja kljuka. Zato je potrebno da se pre stavljanja na vrenje voće dobro opere, da se odstrane natruli plodovi i najbitnije da se iz voća odstrane koštice jer kao što je već poznato koštice u sebi sadrže cijanovodoničnu kiselinu štetnu po zdravlje ljudi.
Proces vrenja je takođe bitan za očuvanje aromatičnih materija. Kod voćnih [...]
