Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Prve sorte vinove loze čovek je izdvojio iz divljjih populacija šumske loze (Vitis silvestris).
Slobodnom oplodnjom i spontanim mutacijama od njih su nastale nove sorte. One su formirale autohtoni (domaći) sortiment svake zemlje. Negrulj (1956) je razvio teoriju o ekološko-geografskom poreklu sorti. On je zapazio da različite sorte koje su poreklom iz jedne geografske oblasti imaju niz sličnih morfoloških i bioloških karakteristika.
Definisao je tri grupe sorti:
1. Occidentalis (Zapadnoevropska grupa);
2. Pontica (sorte basena Crnog mora)
3) Orientalis (grupa istočnih sorti).
Iz grupe sorti basena Crnog mora izdvojena je podgrupa Balkanika, koja obuhvata stari sortiment Srbije, Rumunije, Bugarske, Grčke i Albanije. Zajedničke osobine sorti ove podgrupe su: izražena maljavost listova, velika rodnost, srednji ili slabiji kvalitet grožđa i vina i osetljivost na mrazeve (Cindrić i sar. 2000).
U srednjem veku gajene su sorte loze:
Prokupac [...]
Kestenjasta pegavost izdanaka maline (Didimela applanata)Ovo je jedno od najznačajnijih bolesti maline kod nas. Najveći intenzitet ima sredinom maja, a može trajati do sredine a nekada i do kraja juna. U našim uslovima uočava se krajem juna i jula meseca.Zaraza lišća mladih izdanaka maline započinje na ivici i širi se prema glavnom nervu. Usled zaraze dolazi do nekroze lišća između nerava u vidu latiničnog slova V, sa mrkožutim obodom oko lista.Zaraženo lišće se najčešće prevremeno osuši. Na zahvaćenim izdancima se javljaju tamne ljubičase pege koje se šire i prelaze u mrku boju.U toku zime na zaraženim izdancima dolazi do pojave srebrnastih ili sivkastih pega, pa se kaže da je došlo do izbeljivanja izdanaka.Ova bolest se suzbija primenom agrotehničkih i hemijskih mera. Najvažnije agrotehničke mere su: uklanjanje mladih izdanaka u periodu kada je intenzitet zaraze najveći, orezivanje i iznošenje zaraženih izdanaka, uništavanje korova, proređivanje [...]
Svako živo biće, pa i biljke koje gajimo, najbolje se osećaju u optimalnim uslovima. Kada su biljke „srećne i zadovoljne“ daju nam plodove od kojih živimo. Svako odstupanje od optimuma za biljku predstavlja manji ili veći stres sa kojim ona mora da se izbori. Biljke doživljavaju stres kada se gaje u neadekvatnim uslovima (zemljište, vlaga, osunčavanje i sl.), ako su mehanički oštećene (grad, obrada...), izložene suši, mrazu, hemijskim agensima ili pak napadnute biljnim bolestima i štetočinama. Najčešće više ovih negativnih faktora deluju zajedno ili jedni uzrokuju pojavu drugih, na primer, ako je biljka bila izložena dugotrajnom dejstvu suše i nedostatku hranljivih materija, postaje osetljiva na bolesti. Na žalost, i pored skoro idealnih klimatskih uslova koji vladuju u našoj zemlji, najčešće nismo u mogućnosti da gajenim biljkama obezbedimo optimum...ili bar tako mislimo.Voda je osnovni element života i osnovni preduslov za izbegavanje stresa i [...]
Kalemljenje okuliranjem je najbolji, najracionalniji, brz i najčešće korišćen način kalemljenja. Prednosti okuliranja u odnosu na druge načine kalemljenja su sledeće: najveći procenat prijema, preko 95%,dobijene sadnice su prave i ujednače- nog kvaliteta, rane na podlozi su minimalne, ne kori- sti se kalemarski vosak i u slučaju ako prijem ne uspe moguće je ponoviti kalemljenje odmah ili u toku naredne godine.
Neposredno pre kalemljenja treba probati da li se kora podloge odvaja. Na osnovu broja podloga planirati broj kalem grančica odnosno pupoljaka po sortama, potreban broj kalemara, pomoćnih radnika, potreban pribor i pomoćni materijal.
Obezbeđivanje i dopremanje kalem grančica treba da bude brzo i postepena. Čistota sorte kalem grančica mora da je ispunjena i one se moraju čuvati u vlažnoj sredini na niskoj temperaturi. Kalemljenje se vrši u propisanim rokovima. Broj kalemara utvrđuje se na osnovu broja podloga za kalemljenje, računajući [...]
Rezidba remontantnih (dvorodnih) sorti maline - Obavlja se u proleće pre kretanja vegetacije, a u zavisnosti od namene plodova i vremena kada će početi njihovo zrenje odrediće se vrsta i način rezidbe. Ako želimo da kod remontantnih malina imamo rod u junu, onda izdanke iz prethodne vegetacije proređujemo i skraćujemo do prve bočne grančice na kojoj je donela rod u prethodnoj godini, što je najčešće na visini od 70 do 80 cm iznad zemlje. U donjem delu izdanka ostaće pupoljci iz kojih će se razviti rodne grančice koje će doneti rod. Paralelno sa rastom i razvijanjem grančica i njihovim plodonošenjem razvijaće se i novi mladi izdanci koji će doneti puni rod u tekućoj vegetaciji. Letnji rod je značajno manji nego jesenji kod remontantnih sorti maline.Mnogo jednostavniji način je košenje svih starih izdanaka do zemlje pre kretanja vegetacije. Ako se kosi sve redom najbolje je to uraditi motornim trimerom pri čemu se ostatak izdanka cepa i kao takav ne daje [...]
Под асанацијом подразумева се примена одређеног комплекса агромера било у старим, или без обзира на старост запуштеним засадима сa циљем да се исти доведу у стање редовне родности. Асанација се угла- вном изводи код воћних врста које имају дужи животни век и експлоатациони период (шљива, јабука, крушка) итд ,и траје 2-3 године док се засад не доведе у редовну родност. Да не би долазило до сушења и пропадања ових засада треба им помоћи применом одређених агромера, јер код неких људи постоји интерес за овим засадима.
Има људи који хоће да купе [...]
