Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Završni posao u podizanju zasada voća je sama sadnja voćnih sadnica na stalno mesto.Sam čin sadnje kao završna operacija u podizanju zasada je veoma bitan jer kao i svi ostali poslovi i sama sadnja se mora obaviti stručno i kvalitetno da bi se postigao što veći prijem. Sadnice se sade u jamiće (rupe) koje mogu biti raznih dimenzija i napravljene ručno ili mašinski. Veličina dimenzije jamića zavise od prethodne pripreme zemljišta. Ako je zemljište rigolovano tj. dobro pripremljeno jamići su manji a ako nije rigolovano dimenzije su veće. Optimalna dimenzija je 80 x 60 cm, ako su jamići većih dimenzija sadnice se bolje i brže razvijaju. Za sadnju treba tri radnika, jedan radnik drži sadnicu i na osnovu viziranja trećeg postavlja na stalno mesto ( ako se sadi uz kanap treći radnik ne treba ). Drugi radnik sadnicu zatrpava sitnom površinskom zemljom. Kada je koren i sadnica malo učvršćena onda se odredi dubina sadnje i dodata zemlja malo nagazi. Sadnice ne smeju [...]
PIRAMIDALNA KRUNA JABUKE
Postoje dva oblika piramidalne krune: običnai pobolišana. Poboljšana piramidalna kruna je takav oblik krune kod koje se na centralnoj pro dužnici (vođici) nalazi 4-6 osnovnih postranih grana raspoređenih na rastojanju od 30-40cm. Vođica se oreže na najvišu postranu granu. Prema tome poboljšana piramidalna kruna je u stvari kombinacija piramidalne krune i vaze.
Odstranjivanjem vođice gornji deo krune je otvoren, što je značajno za njeno bolje osvetljavanje, lakšu rezidbu, zaštitu i berbu.
Piramidalni uzgojni oblik se smatra najstarijim oblikom krune, koji je samo delimično izmenjen i usmeren prirodni razvoj voćke. Ovaj oblik krune formira se na taj način što se u proleće, pre kretanja vegetacije, sadnice skrate na 60 - 70 cm. iznad zemlje.
U toku vegetacije iz ostavljenih pupoljaka će se razviti veći broj mladara, koji slobodno rastu sve do kraja juna. Tada se
izabere pet [...]
Da bi stono grožđe moglo da se čuva određeni period i posle berbe, neophodno je da bude potpuno tehnološki zrelo i zdravo, odnosno da pripada ekstra kvalitetu. Da bi se stvorili ovi preduslovi potrebno je u toku vegetacije primeniti odgovarajuće agrotehničke mere, kako bi se dobilo zrelo i zdravo grožđe, rastresitih grozdova i krupnijih bobica.
Posebnu pažnju treba posvetiti redovnoj i odgovarajućoj ishrani, đubrenju, optimalnom opterećenju čokota okcima, adekvatnoj ampelotehnici, rezidbi na zeleno, zaštiti loze od bolesti i štetočina, obezbeđenju dovoljne vlažnosti zemljišta i drugim merama kojima se postiže visok kvalitet grožđa.
Koliko dugo će se čuvati grožđe zavisi od više činilaca. Razlike između sorti veoma su velike. Duže se čuva grožđe sorti sa čvršćom i debljom pokožicom. Rastresiti grozdovi se duže čuvaju od poluzbijenih i zbijenih grozdova. Grožđe vrlo ranih i poznih sorti se može, uglavnom, čuvati kraće od srednje poznih [...]
Sorte bele ribizle su malo zastupljene u proizvodnji - sortiment nije brojan i dinamičan kao kod sorti crne i crvene ribizle.
Beli biser - White Pearl (Belgija) je veoma stara sorta bele ribizle sa veoma prozirnim bobicama beloružičaste boje koji rastu na veoma krupnim grozdovima. Plodovi su veoma slatkog ukusa i arome. Žbun je srednje bujan, uspravnog i raširenog habitusa.
Blanka – Blanka (Slovačka) sazreva krajem juna i u prvoj polovini jula. Žbun je srednje bujan i dosta širok. Samooplodna je sorta poznata po visokim prinosima i pouzdanoj produktivnosti. Plodovi su krupni, neprozirni, zagasito bele boje, sakupljeni u duge grozdove (sadrže od 24 do 43 srednje krupne bobice nakiselog ukusa). Pogodna je za industrijsku preradu i konzum u svežem stanju.
Zitavia – Zitavia (Nemačka) sazreva rano – početak do sredine juna. Plodovi mogu dugo ostati na žbunu, samo što postaju tamnije žute boje. Žbun je srednje bujan, razgranat. Pokazuje malu osetljivost na [...]
Svako živo biće, pa i biljke koje gajimo, najbolje se osećaju u optimalnim uslovima. Kada su biljke „srećne i zadovoljne“ daju nam plodove od kojih živimo. Svako odstupanje od optimuma za biljku predstavlja manji ili veći stres sa kojim ona mora da se izbori. Biljke doživljavaju stres kada se gaje u neadekvatnim uslovima (zemljište, vlaga, osunčavanje i sl.), ako su mehanički oštećene (grad, obrada...), izložene suši, mrazu, hemijskim agensima ili pak napadnute biljnim bolestima i štetočinama. Najčešće više ovih negativnih faktora deluju zajedno ili jedni uzrokuju pojavu drugih, na primer, ako je biljka bila izložena dugotrajnom dejstvu suše i nedostatku hranljivih materija, postaje osetljiva na bolesti. Na žalost, i pored skoro idealnih klimatskih uslova koji vladuju u našoj zemlji, najčešće nismo u mogućnosti da gajenim biljkama obezbedimo optimum...ili bar tako mislimo.Voda je osnovni element života i osnovni preduslov za izbegavanje stresa i [...]
Voće se sadi u jesen i u proleće. Jesenja sadnja je mnogo bolja od prolećne. Sadnjom u jesen se izbegavaju mnogi radovi koji se moraju izvesti da bi se sadnice sačuvale u zdravstveno ispravnom stanju do proleća. Ako se sadnja obavi u jesen, skraćuje se manipulacija izvađenim sadnicama, od vađenja do sađenja, izbegava trapljenje i čuvanje do proleća, nema štete u trapu od štetnih glodara, izbegava se sušenje korena, smanjuju troškovi manipulacije. Mali broj proizvođača pravilno postupa sa sadnicama od vađenja do sađenja, tako da se dešava da se zdrava i ispravna sadnica, često, upropasti, a najosetljivije je jagodasto voće. Ako se sadnice pravilno ne pripreme za transport, može doći do njihovog isušivanja i obavezno je da se posle dužeg transporta sadnice navlaže vodom, bilo da se sadnice sade ili trape. Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu jer će se na taj način upropastiti i najkvalitetnija i najzdravija sadnica. Takvim [...]
