Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Под асанацијом подразумева се примена одређеног комплекса агромера било у старим, или без обзира на старост запуштеним засадима сa циљем да се исти доведу у стање редовне родности. Асанација се угла- вном изводи код воћних врста које имају дужи животни век и експлоатациони период (шљива, јабука, крушка) итд ,и траје 2-3 године док се засад не доведе у редовну родност. Да не би долазило до сушења и пропадања ових засада треба им помоћи применом одређених агромера, јер код неких људи постоји интерес за овим засадима.
Има људи који хоће да купе [...]
Pod voćnim vinom se podrazumeva proizvod dobijen alkoholnim vrenjem voćne šire ili voćnog kljuka (izmuljano voće), po postupku koji se primenjuje u tehnologiji za dobijanje vina od grožđa. Mere nege i čuvanja voćnih vina u osnovi su iste kao one koje se primenjuju za vina od grožđa. Vina od voća mogu se spraviti raznim postupcima u odnosu na koje se svrstavaju u: stona (suva), desertna, gazirana, šampanjska i specijalna.
U svetu se najviše voćnog vina proizvede u Francuskoj, a proizvođači i istaknuti potrošači voćnih vina sa dugom tradicijom su Nemci, Englezi, Austrijanci i Švajcarci. U Normandiji i Bretanji se, na primer, popije preko 400 l voćnog vina po glavi stanovnika godišnje, dok se vina od grožđa potroše svega oko 30 litara. U našoj zemlji ne postoji duža tradicija niti veće interesovanje za spravljanje ove vrste vina.
Hemijski sastav voćne šire nije stalan i pojedini sastojci znatno [...]
Đubrenje jagode gajene na PE foliji (fertigacija)Ukoliko je pri zasnivanju zasada jagode obavljeno meliorativno đubrenje stajnjakom, njegova aktivnost se održava do 3 godine, što je i maksimalna dužina eksploatacionog perioda zasada jagode.Reakcija zemljišta pogodna za gajenje jagode je od 5,5 do 6,5, odnosno blago kisela.Redovna mera pri gajenju jagode na foliji je prihrana vodotopivim đubrivima kroz sistem za navodnjavanje 'kap po kap' (tzv.fertigacija), jer obezbeđuje potpunu iskoristivost đubriva uz lako programiranje doza. Formulacije đubriva treba birati u skladu sa fenološkim fazama razvoja biljke. Potrebne količine hranljivih elemenata rastvaraju se u vodi u posebnom sudu i uz pomoć posebnih uređaja-dozatora na principu vakuuma ubacuje se u vodu u sistemu za navodnjavanje.U proleće na početku vegetacije treba koristiti đubriva sa naglašenim sadržajem fosfora, tzv.startere, sa formulacijama od 44% do 52% fosfora. Ova đubriva treba da pojačavaju [...]
Izdanak maline je dvogodišnji. U prvoj godini razvija se vegetativno dostužući svoju punu visinu a u drugoj godini donosi rod i ugine. Novi izdanci se razvijaju iz korena koji je višegodišnji, odnosno iz korenovog vrata i služe kao zamena izdancima koji su doneli rod. Rod donose rodne grančice koje nastaju razgranavanjem pupoljaka na središnjem delu dvogodišnjeg izdanka (niži pupoljci su manje rodni, jer su razvijeni u zaseni a vršni su kasnije formirani i manje diferncirani.Ove biološke karakteristike maline uslovljavaju način njene rezidbe, koja se izvodi u dva navrata,plus zelena rezidba:
- Letnja rezidba Posle berbe ( krajem Jula ). Obavlja se po završetku berbe, tako što se dvogodišnji izdanci, koji su doneli rod odseku do zemlje, iznesu iz malinjaka i spale. Takođe se uklanjaju i jednogodišnji izdanci iz žila. Mladi izdanci se uklanjaju ako su formirani daleko od centralnog dela žbuna i imaju slabije razvijen koren od centralnog dela koji će dati izdanke za [...]
Kvalitetan, sortno čist i zdrastveno ispravan sadni materijal je jedan od osnovnih preduslova uspešne proizvodnje jagode. Sadnica - živić jagode proizveden u standardnim matičnjacima mora biti zdrav, svež, dobro razvijen sa očuvanim centralnim pupoljkom, lisnom rozetom od najmanje 3 listića i dobro razvijenim korenom (dužine veća od 8cm). U zavisnosti od načina proizvodnje, razvijenosti i načina čuvanja sadnice jegode se svrstavaju u 4 kategorije:
1) Zelene sadnice - uzimaju se iz matičnjaka od VIII do kraja IX meseca i direktno koriste za sadnju. Manje su zastupljene u odnosu na druge kategorije sadnica jer im je kvalitet nešto slabiji, a vreme sadnje nije odgovarajuće. Ranije korišćenje živića (u julu) nije komercijalno isplativo za proizvođače sadnica.
2) Frigo sadnice - uzimaju se iz matičnjaka na kraju vegetacije (oktobar, novembar), čiste se od lišća i zemlje, vezuju u snopove po 25, potapaju u rastvor nekog fungicida, stavljaju u plastične kese, a [...]
NOVA - LETNJA GENERACIJA !! Pepeljasti grožđani moljac zajedno sa žutim grožđanim moljcem napada grožđe u našim vinogradima. Prezimljava u obliku lutke. Godišnje ima 3 generacije. Leptiri prolećne generacije počinju da se javljaju pre cvetanja. Gusenice se najpre uvlače u cvetove i izjedaju ih. Posle cvetanja zapredaju gnezda obavijajući bobice kojima se hrane. "Paučina" u grozdovima je prvi jasan znak prisustva ove štetočine i čitavi delovi grozda mogu biti uništeni. Za 3-4 nedelje gusenice odrastu do 11 mm pa tokom juna i jula zapredaju u raznim zaklonima svilaste bele čaurice iz kojih se pretvaraju u leptire letnje generacije. Tada ženke polažu jaja naročito na bobice grozda, a gusenice žive u njima i dok ne izrastu, uništavaju ih, a tada se ponovo učaure i daju leptire jesenje generacije. Treća generacija moljca pojavljuje se krajem avgusta, početkom septembra i tada ženke svoja jaja polažu na poluzre le bobice grožđa. Položena jaja se suše - ako [...]
