Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Postoje četiri vrste ribizle: crna, crvena, bela i zlatna. Najveći značaj za voćarsku proizvodnju imaju crna i crvena ribizla. Ove dve vrste ribizla rastu u vidu žbunova do 1 m visine. Mogu se gajiti u svim voćarskim reonima Srbije, a najviše joj odgovaraju priplaniska područja. Ribizla se može gajiti po sistemu:
žbuna, žive ograde, špalira i stablašice.
Ako se ribizla gaji kao žbun, sadi se u obliku kvadrata na rastojanju 2 m x 2m; 2,5m x 2,5 m; 3m x 3m. Kod pravougaonog rasporeda sadnje rastojanje između redova bi trebalo da bude 2,5 do 3m, a redu 1,5 do 2m za mehanizovanu obradu, dok za ručnu obradu sadnja se može obaviti na rastojanju 1,5-2m x 1 m.
Sistem žive ograde. Ovaj sistem gajenja je bolji od prethodnog i primenjuje se više u komercijalnim zasadima, jer je lakša obrada i zaštita protiv prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina, a i veći je broj sadnica po jedinici površine, pa daje i veći prinos. Preporučeni razmak sadnje između redova je [...]
Posle sadnje sadnica dunje, medu prvim poslovima koje treba uraditi jeste rezidba. Vec tada počinje da se formira njihova kruna. Period uzgoja je onaj period u životu dunje kad one uglavnom ne donose rod. U tom periodu značajno je formiranje krune rezidbom, djubrenje, održavanje najpovoljnijeg režima vlažnosti u zemljištu, zaštita od bolesti i štetočina i dr.
Uzgojna rezidba poklapa se sa periodom razvoja dunje u kojem preovladava intenzivni vegetativni porast. Zbog toga je neophodno da se poznaju fiziološke promene koje se rezidbom izazivaju. Ako se primenjuje kratka rezidba, dolazi do usporavanja stupanja dunje na rod, a nepovoljno se odražava i potpuno izostavljena rezidba. Potpuno izostavljanje rezidbe u ovom periodu može nepovoljno da se odrazi na porast vocaka i na njihovu kasniju produktivnost. Pri obavljanju rezidbe u periodu formiranja uzgojnog oblika treba imati u vidu da ce se bujnije razvijati (posmatrana samo jedna grana) ona grana koja je pod oštrijim [...]
Gusta sadnja voćaka je osnov modernog voćarstva. Stabla manje bujnosti su preduslov za ranije prorođevanje i kasnije stabilno plodonošenje. Sa stablima manje bujnosti veći je prinos po jedinici površine i udeo plodova prve klase, dok sprovođenje berbe i rezidbe iziskuje manje radne snage pa samim tim i manji trošak po kilogramu proizvedenih plodova.Uslov za sadnju u gustom sklopu predstavljaju sadnice sa sortama okalemljenim na podloge male bujnosti poznatije kao patuljaste podloge (dwarfing rootstock). Kako smo kod jabuka već navikli na postojanje i veliku raširenost takvih podloga (podloga M9 i njeni klonovi), to kod kruške nije takav slučaj.Od podloga za krušku koje mogu nositi epitet „patuljasta“, kod nas se u manjoj meri koristi dunja MC, koja pored svoje dobre osobine da daje stabla i do 30% manje bujnosti nego dunja MA, ima i niz loših osobina kao što su:osetljivost na niske temperature i mala energija rasta koja u stresnim uslovima (visoka [...]
Najvažnije tehnološke operacije u proizvodnji rakija su sledeće:
-berba tehnološki zrelih plodova
-pranje plodova
-fermentacija (kontrolisani temperaturni uslovi; zasejavanje prirodnog soja kvasca; obezbeđenje hrane za optimalni rad kvasaca)
-destilacija (obavezno vršiti odvajanje frakcija)
-obavezno obratiti pažnju na čistoću sudova, negovanje i odležavanje rakije
Kiselost rakije uglavnom je posledica:
-plodovi nisu tehnološki zreli (zeleni plodovi),
-neadekvatna temperaturna fermentacija (visoka temperatura),
-nezatvaranje sudova gde se vrši fermentacija - velika dodirna površina komine sa vazduhom,
-dug period od završetka fermentacije do alkoholne destilacije (razvitak bakterija sirćetne kiseline),
-neadekvatno odvajanje aldehidno - estarske frakcije (patočenje rakije),
-kasna redestilacija meke rakije.
Tačno je da se kiselost dobro skida pomoću CaCO3, ali kod velikih vrednosti kiselina, rakiju treba prepeći i oštrije odvajati tu treću frakciju. [...]
Prouzrokovač: Pseudopeziza tracheiphila Crvenilo listova vinove loze je bolest evropskog porekla i bila je značajna u 20.veku, kada se smatralo da je ona posledica nepovoljnih ekoloških uslova. U našoj zemlji za sada ne predstavlja ekonomski značajnu bolest vinove loze.
Simptomi bolesti se ispoljavaju na na lišću, lastarima i grozdovima.Početne pege na listu belih sorata su žućkaste, a kod crnih soti su svetlo crvene ili crveno mrke. Nekroza lista se javlja u centru pege i postaje tamno crven, zbog čega zahvaćeni delovi liske izgledaju kao da su sprženi. Pege su nekoliko cm u prečniku, ograničene većim nervima i ivicom lista. Slična pojava na listu javlja se u jesen pri normalnom sazrevanju loze, što je potrebno razlikovati od simptoma koje izaziva ovaj patogen. Rane zaraze se javljaju na lastaru, od pojave prvog do šestog lista, što su rezultat manji gubici.
Kasnije infekcije koje zahvataju lišće, mogu izazvati ozbiljnu defolijaciji. Patogen može zaraziti [...]
Voće se sadi u jesen i u proleće. Jesenja sadnja je mnogo bolja od prolećne. Sadnjom u jesen se izbegavaju mnogi radovi koji se moraju izvesti da bi se sadnice sačuvale u zdravstveno ispravnom stanju do proleća. Ako se sadnja obavi u jesen, skraćuje se manipulacija izvađenim sadnicama, od vađenja do sađenja, izbegava trapljenje i čuvanje do proleća, nema štete u trapu od štetnih glodara, izbegava se sušenje korena, smanjuju troškovi manipulacije. Mali broj proizvođača pravilno postupa sa sadnicama od vađenja do sađenja, tako da se dešava da se zdrava i ispravna sadnica, često, upropasti, a najosetljivije je jagodasto voće. Ako se sadnice pravilno ne pripreme za transport, može doći do njihovog isušivanja i obavezno je da se posle dužeg transporta sadnice navlaže vodom, bilo da se sadnice sade ili trape. Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu jer će se na taj način upropastiti i najkvalitetnija i najzdravija sadnica. Takvim [...]
