Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Da bi zemljište bilo plodno nije dovoljno samo da sadrži određene količine hranljivih sastojaka, već da ovi budu takvi da jih loza može koristiti. Loza svojim korenom može da usisava samo one hranljive sastojke koji se nalaze rastvoreni u zemljišnoj vodi. One pak sastojke, koji u vodi nisu rastvorljivi, loza neće moći da iskorišćava, pa ma koliko bili rasprostranjeni u zemljištu. Zato se i pravi razlika između bogastva i plodnosti zemljišta, i pogrešno je misliti da će jedno zemljište bogato u hranljivim sastojcima biti istovremeno i plodno.
Iz ovog jasno izlazi, da plodnost jednog zemljišta, pa prema tome i prinosi koji se na njemu postižu, zavise samo od količine gotove biljne hrane, koju biljka može odmah da usisa svojim korenom. Da bi bljka mogla da se hrani svi hranljivi sastojci moraju biti rastvoreni u zemljišnoj vodi jer žile mogu da usisavaju samo rastvorenu hranu. Zbog toga je potrebno da se u zemljište unese ogromna količina vode, pošto se u [...]
Siva trulež (Botrytis cinerea ) može u zasadima maline i kupine da smanji prinos u značajnoj meri, zato je potrebno otpočeti sa zaštitom od ovog patogena još u cvetanju, jer gljiva prodire u mlado tkivo u vreme cvetanja ili neposredno posle precvetavanja. Problem je što se simptomi zaraze uočavaju tek početkom zrenja, pa je to razlog da se prati faza razvoja maline i kupine.Hemijski tretman počinje za vreme cvetanje i završava se pred berbu, uz poštovanje karence upotrebljenog fungicida. Od fungicida koriste se oni koji u sebi imaji aktivnu materiju boskalid ili iprodion, mešavine ciprodinila i fludioksonila ili piraklostrobina i boskalida ( Cantus, Signum, Swich, Dional). U zavisnosti od izbora preparata ponavljaju se za 7 do 10 dana. Takođe je dobro znati da se preparati različitih mehanizama delovanja moraju rotirati, jer ova vrsta parazitne gljive brzo stekne otpornost na često upotrebljavane fungicide.
Rutava buba razvija jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. Crne su boje i na pokriocima se nalazi veliki broj pega. Odrasli insekti su obrasli mnogobrojnim beličastim i žućkastim dlačicama. Dužine su 10mm. Vreme pojave odraslih insekata zavisi od vremenskih prilika; obično krajem marta početkom aprila a let traje 1.5-2 meseca. Aktivni su između 11-13 časova kad je vreme sunčano i može preleteti velika rastojanja.Pojava i štetnost: Ovaj insekt je izraziti polifag.U proleće se insekti javljaju prvo na maslačku, potom prelaze na voćne vrste (jabuka kruška šljiva, trešnja, višnja, jagoda, kupina, malina) zatim povrće u cvetu,a na kraju preleću na useve žita naročito raž a i mlade tek ponikle biljke kukuruza. Oštećuje generativne delove cveta nekada grize i krunične listiće, a može se ishranjivati i mladim lišćem.Na kruškama može biti uništeno i do 90% cvetova, a kod jagode 50%. Rutava buba se masovno javlja na lakšim [...]
Tokom zimskog perioda u voćnjaku je potrebno obaviti pregled voćaka jer će nam to ukazati šta je neophodno da preduzmemo.Veliki broj štetočina se u jesen pritaji na deblu, u ispucaloj kori voćaka, u naborima kore, granama i grančicama. Važno je pregledati jednogodišnje, dvogodišnje a često i trogodišnje grančice. Grančice je potrebno skratiti na odgovarajuću dužinu ( 2-6 cm), odnose se u laboratoriju gde se pregledaju ispod binoikulara. Beleže se broj i ukupan izgled materijala. Na osnovu izvršenog pregleda se donosi odgovarajuće prognoza u pogledu štetnosti i intenziteta pojave.
Zimskim pregledima utvrđuje se prisustvo velikog broja štetnih organizama na voćkama. U prvom redu, utvrđuje se prisustvo i brojnost jaja lisnih vašiju, gubara, mrazovaca (Geometddae). kukavičje suze, crvenog preglja, a zatim glogovca, larve šljivine štitaste vaši, kalifornijske vaši, krvave vaši, žutotrbe, smotavaca, jabučnog moljca i dr. štetočina.
Tokom februara, [...]
Erwinia amylovora – Bakteriozna plamenjača jabučastog voćaBakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća u Srbiji. Prouzrokovač je bakterija Erwinia amylovora, čije je prisustvo do sada zabeleženo u skoro svim većim voćarskim reonima kod nas. Najčešce zaražava jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog, prouzrokujuci štete i do100%. Suzbijanje ervinije prvenstveno se bazira na nepesticidnim merama iz razloga nedostatka dovoljno efikasnih baktericida. Najznačajnije su mehaničke mere – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja. Ervinija se tokom mirovanja vegetacije održava u rak-ranama, koje se uočavaju na jednogodišnjim, dvogodišnjim i višegodišnjim granama, pa čak i na deblu. Postoje dva osnovna tipa rak-rana: determinantni, koji se odlikuje jasnom granicom između obolelog i zdravog tkiva u vidu pucanja kore i indeterminantni, kod koga te granice nema. Bakterije [...]
U proteklih nekoliko godina proizvodnja plodova trešnje doživljava pravi procvat. Sve više je poljoprivrednika koji se okreću proizvodnji ove voćne vrste, čak i onih koji se nisu bavili voćarstvom. Pre podizanja zasada treba imati na umu, da je pored sve veće ponude atraktivnih sorti, veoma proširen i izbor podloga prilagođenih različitim zemljišnim uslovima i primenjenoj agrotehnici. U narednim redovima date se najosnovnije osobine nekih podloga za trešnju koje se koriste kod nas i u svetu.
- Divlja trešnja: pri klasičnoj tehnologiji gajenja daje veoma bujna stabla, sorte okalemljene na njoj kasnije stupaju na rod, otežana je rezidba i berba zbog velikih gabarita krune, gustina sklopa 250-350 st/ha (razmak sadnje: 6-7m x 5-6m).
- Magriva: sorte na njoj pokazuju manju bujnost (10-20%) od divlje trešnje. Pogodna je za suva i krečna zemljišta, a teško uspeva na teškim i vlažnim zemljištima. Sa nekim sortama trešnje (Van, Burlat, Hedelfingen) ima slabiji [...]
