Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Da bi se sadnica ispravno zasadila treba ići sledećim koracima:
- Najpre na parceli obeležiti sva sadna mesta u skladu sa razmakom sadnje za odgovarajuće vrste i sorte. Pri ovom voditi računa o podlozi sadnica (kod bujnijih – generativnih podloga veći razmak sadnje nego kod slabije bujnijih-vegetativnih).
- Na obeleženim sadnim mestima iskopati rupe dimenzija 40x40x40 cm, što zavisi od vrste zemljišta i razvijenosti korenovog sistema.
- Vrlo bitan momenat kod sadnje je dubina sadnje. Sadi se na dubinu do korenovog vrata, ni u kom slučaju dublje.
- Zemlji se dodaje određena količina stajnjaka ili komposta i 200-250gr mineralnog đubriva bez ili što manje sadržaja azota (8:16:24 ili 10:20:30).
- Nakon sadnje izvršiti obavezno zalivanje sadnice.
- Ako su sadnice previsoke, uz sadnicu se [...]
REGINA
Potiče iz nemačke (Istraživačka sanica York). Nastala ukrštanjem sorti Šnajde- rova kasna (Schneiders Spate Knorpel-kirsche) x Rube. Selekcionar je Karl-Heinz Tieman.
U proizvodnji jo od 1981. godine. Jedna je od najza-stupljenijih poznih sorti u novijim zasa- dima trešnje u Evropi i SAD.Sazreva u šestoj nedelji trešnje (+30). Kruna je dobro razgranata, sa razvedenim grana- ma. Cveta kasno. Samobesplodna je sorta. Interikompabilna je sa sortama Van, Kristina, Samba, Vera i Lala star.
Dobri oprašivači za nju su Germersdorfska, Kordija, Ferovija, Silvija, Peni. Kasnije prorodi, a zatim rađa redovno i obilno (ocena rodnosi 4,8). Plod je krupan (8,5 g), okruglasto-srcastog oblika, tamno crvene boje. Peteljka je duga (5,1 cm). Meso je crvene boje, čvrsto, hrskavo, sočno, slatko-nakiselo, aromatično, kvalitetno. Sok je crvene boje. Sadrži 17,1% suve materije. Koštica je krupna, sa srednjim učešćem u masi ploda (7%) .Umereno osetljiva na pucanje ploda (index [...]
Zemljišta teškog mehaničkog sastava sadrže visok sadržaj gline i daleko su podložnija sabijanju u poređenju sa zemljištima lakšeg mehaničkog sastava sa više peska. Obrada zemljišta nudi samo kratkoročna rešenja, a kao najbolja rešenja su preventivne mere koje sprečavaju sabijanje zemljišta.Upotreba pluga ili tanjirača, deluje na sabijanje zemljišta, a naročito ako se konstatno obrađuje u istom smeru, a što je još važnije na istu dubinu.
Sabijeno zemljište ima puno simptoma, a pouzdan znak sabijenosti predstavlja:
vidljivi tragovi točkova u usevu;
deformisano korenje (najčešće raste i razvija se horizontalno umesto vertikalno);
zadržavanje vode na površini zemljišta
povećana potrošnja energenata pri obradi zemljišta (potrebno više snage);
usporen rast biljaka (zbog vode i/ili hraniva);
smanjenje prinosa.
Najbolji lek za smanjenje sabijenosti je izbegavanje obrade zemljišta dok je ono prevlažno. Izbor oruđa obrade zemljišta predstavlja [...]
Ekspozicija ili položaj terena prema stranama sveta utiče na svetlost, temperaturu i vlažnost. Svaka ekspozicija ima svoje povoljne i nepovoljne osobine. Na većim nadmorskim visinama južne ekspozicije su najbolje osvetljene, najtoplije i najsuvlje,dok su severne slabije osvetljene,hladnije i vlažnije. Što se tiče severne ekspozicije terena ukoliko je nadmorska visina veća od 450 m plodovi dunje ne uspevaju da dozre o čemu moramo voditi računa pri podizanja zasada. Što se tiče južne ekspozicije terena ovde dunja daje najbolje rezultate i postiže se najbolji kvalitet plodova.Po povoljnosti za gajenje dunje odmah posle južne ekspozicije dolaze jugoistočna,jugozapadna, istočna i zapadna ekspozicija. Nagib je vrlo značajan u ostvarivanju rentabilne proizvodnje u voćarstvu, zbog toga što utiče na količinu vlage,temperaturu i svetlost terena. Pored toga on ima uticaja na mogućnost primene mehanizacije i pojavu erozije. Tereni sa blagim nagibom od 3º do 5º su [...]
Malina pripada žbunastim vrstama listopadnih biljaka. Sastoji se od nadzemnih i podzemnih organa.
Koren maline je višegodišnji i dobro razvijen. Sastoji se od podzemnog dela izdanka ili glavnog korena, nekoliko skeletnih žila i velikog broja obrastajućih žilica. Razvijenost korenovog sistema zavisi od naslednih osobina vrste, ekoloških uslova i načina gajenja. Glavna masa korenovog sistema crvene maline, koja se razmnožava izdanci ma, u povoljnim zemljišnim uslovima nalazi se do 50 cm dubine, a pojedine žile mogu da prodru na više od I m dubine. Primarni koren koji nastaje iz korenka klice vrlo brzo izumire i njegovu ulogu preuzima adventivni koren, koji postaje od podzemnog stabla.
Kupinolika (crna) malina (R. occidentalis L.) ima mnogo razvijeniji korenov sistem nego crvena (R. idaeus L.). Navodi se da koren ove maline može da prodre u zemlju i do 3 m. Crna malina ima razvijen glavni koren na kome nema pupoljaka i ne daje korenove izdanke.
Izdanak [...]
Jabukin smotavac (Cydia pomonella)Ovo je najopasnija štetočina jabuke kod nas. Dovodi do prevremenog opadanja plodova i pogoršanja kvaliteta onih koji ostaju na stablu. Plodovi su crvljivi i puni izmeta gusenice. Štete čini gusenica leptira koja u ovom stadijumu prezimi ispod kore ili u pukotinama debla. Krajem aprila i tokom maja i juna iz kokona se pojavljuju leptiri koji polažu jaja na plodove i lišće koje okružuje plodove. Nakon 7-14 dana u zavisnosti od temperature, ispiljene gusenice se ubušuju u plod, gde se razvijaju hraneći se mesom ploda sledećih dvadesetak dana. Gusenica potom napušta plod i odlazi u pukotine na deblu. Nakon desetak dana pojavljuje se leptir. Leptiri druge generacije lete od polovine jula do kraju avgusta i polažu jaja na plodove. Gusenice druge generacije po napuštanju plodova odlaze na skrovita mesta i prezimljavaju.Veoma važno je jabukinog smotavca suzbiti pre nogo što se gusenica ubuši u plod. Kritični periodi za primenu insekticida [...]
