Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
VEGETATIVNE PODLOGE POREKLOM OD DUNJE (Cydonia oblonga L.J
Prve vegetativne podloge od dunje stvorene su u periodu od 1920. do 1928. godine u Oglednoj voćarskoj stanici u Ist Molingu u Engleskoj. R. G. Hatton sa saradnicima je uočivši dobre osobine dunje kao podloge prikupio i izvršio selekciju tzv. anžerske dunje, izdvojivši "čiste klonove". Izdvojeno je 7 klonova dunje, koje su autori obeležili početnim slovom instituta u okviru koga su obavljena istraživanja dodajući svakom klonu slovo abecede od A do G. Tako su stvorene prve vegetativne podloge dunje: EM (East Malling) A; EM B; EM C; EM D; EM E; EM F; EM G. U našoj zemlji je dogovorom stručnjaka izbačeno slovo E u obeležavanju ovih podloga, te se one kod nas obeležavaju kao MA; MB; MC ... MG.
Dunja MA ima najveći značaj kao podloga za krušku i dunju u rasadničkoj proizvodnji. Odlično se ožiljava i dosta dobro ukorenjava. Otpornija je prema mrazu od svih vegetativno razmnoženih tipova dunje, izuzev [...]
Utvrđivanje momenta berbe je veoma značajno za čuvanje plodova, jer pravovremeno ubrani plodovi se kvalitetnije i bolje čuvaju. Prerano ubrani plodovi nisu dovoljno obojeni, kutikula je slabije razvijena, takvi plodovi intenzivno transpirišu i samim tim se kraće čuvaju, javlja se smežuranje pokožice i sve to umanjuje komercijalnu vrednost ploda. Kod kasno ubranih plodova javlja se veći procenat truljenja plodova i pojava mikrobioloških i fizioloških bolesti.Berba se može izvršiti u botaničkoj ili tehnološkoj zrelosti. U botaničkoj zrelosti plodovi su dostigli krupnoću svojstvenu sorti, semenke su sposobne da klijaju a priliv hranjivih materija u plodove prestaje. Tehnološka zrelost - kada su plodovi najpodesniji za upotrebu, tj. tada im je nabolji kvalitet.Ove dve zrelosti mogu manje ili više da odstupaju. Tako na primer kod jagodastih i jezgrastih voćaka gotovo da razlike i nema, dok kod na pr. zimskih sorata jabuka i krušaka ta razlika može ići i do više od [...]
Priprema za sušenje plodova bez koštice je slična pripremi plodova za „standardno“ sušenje šljiva. Razlika je u dodatnoj operaciji kojom se odstranjuju koštice iz ploda kao i kasnijoj inspekciji kojom se ručnim prebiranjem uklanjaju plodovi sa košticom, značajno oštećeni plodovi kao i zaostalih delovi koštice. U celom postupku pripreme plodova za sušenje svakako najveći problem je mehanizovano vađenje koštica iz plodova. U svetu postoji nekoliko sistema kojima se ostvaruje operacija „izbijanja koštica“ a neke od njih se mogu naći i u domaćoj proizvodnji. Princip funkcionisanja uređaja za izbijanje koštica se zasniva na postavljanju svakog ploda u određeni položaj nakon čega nailazi „alat“ kojim se obavlja izbijanje koštice. Položaj ploda treba da je uspravan, što je veoma teško postići s obzirom da je plod šljive po uzdužnoj osi asimetričan. Veoma je značajna i odgovarajuća kalibracija da bi se veličina plodova podesila prema [...]
Završni posao u podizanju zasada voća je sama sadnja voćnih sadnica na stalno mesto.Sam čin sadnje kao završna operacija u podizanju zasada je veoma bitan jer kao i svi ostali poslovi i sama sadnja se mora obaviti stručno i kvalitetno da bi se postigao što veći prijem. Sadnice se sade u jamiće (rupe) koje mogu biti raznih dimenzija i napravljene ručno ili mašinski. Veličina dimenzije jamića zavise od prethodne pripreme zemljišta. Ako je zemljište rigolovano tj. dobro pripremljeno jamići su manji a ako nije rigolovano dimenzije su veće. Optimalna dimenzija je 80 x 60 cm, ako su jamići većih dimenzija sadnice se bolje i brže razvijaju. Za sadnju treba tri radnika, jedan radnik drži sadnicu i na osnovu viziranja trećeg postavlja na stalno mesto ( ako se sadi uz kanap treći radnik ne treba ). Drugi radnik sadnicu zatrpava sitnom površinskom zemljom. Kada je koren i sadnica malo učvršćena onda se odredi dubina sadnje i dodata zemlja malo nagazi. Sadnice ne smeju [...]
Neobično voće koje nikada niste videli ili probali. Raste na svim MERIDIJANIMA naše planete. Pogledajte neke od njih. Svi znamo da je voće najbolji izvor vitamina, ali ponekad jabuke, kruške i domaće voće dosadi. Zato smo za vas našli nekoliko voćki koje su podjednako zdrave ali ne tako česte. Uz to i pomalo smešno izgledaju.
Physalis
Physalis voće raste u toplim umerenim i suptropskim krajevima širom sveta. Tipični plod je sličan čvrstom paradajzu a imaju blagi, osvežavajući kiseli ukus. Može se jesti sirovo ili koristiti kao dodatak desertima i salati, od njega se prave džemovi i želei. Physalis se može sušiti i poslužiti kao grožđice. U kineskoj medicini se koristi za kašalj,groznicu i upalu grla.
Santol
Santol raste u Jugoistočnoj Aziji,tamo ga zanju i pod imenom "pamučno voće" ili "kisela jabuka".Santol se jede sirovo, a koristi se i kao dodatak jelima. Na filipinima se od njega pravi poznato jelo Bicol ( santol se skuva u kokosovom [...]
Budimka je stara odomaćena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa Istoka. Stablo je bujno, dugovečno, retke, uskopiramidalne krune. Plod je srednje krupan, loptastokolačast, često asimetričan, zelenkasto-žuto boje pokožice, sa sunčane strane prekrivene bledim runenilom. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do kraja maja. Srednje je otporna prema prouzrokovaču pepelnice (Podosphaera leucotricha) i čađave krastavosti (Venturia inaequalis).
Budimka – klon Gradac. Odlikuje se vitalnim, bujnim stablima, uske krošnje, obilne rodnosti. Plodovi su srednje krupni, kolačastog oblika, zelene osnovne boje pokožice, sa malo dopunskog rumenila sa sunčane strane, uz prisustvo rđaste prevlake oko peteljke. Pokazuje značajnu otpornost prema prouzrokovaču čađave krastavosti (Venturia inaequalis), u uslovima kada nije vršena zaštita fungicidima.
Budimka – klon Arilje. Najveći broj [...]
